Sreda, Maj 06, 2009
...san...
Sedim u mraku. Drhtim. Tama je svuda oko mene, gusi me, ubija. kroz mrak napipavam cebe, obavijam ga oko sebe. pod je hladan, zemljan. Cujem neki zvuk, ckiljim kroz mrak pokusavajuci da vidim odakle dolazi, ne nalazim izvor. cujem opet, idem ka necemu. Sve je glasnije. Svetlost. Kroz otvor na vrhu prolazi i pada na bespomocno telo coveka koji se nekontrolisano trese. Paralizovan sam, znam da treba da mu pomognem ali ne zelim da mu pridjem. Jauce, bacaka se. Uz poslednji trzaj ostaje nepomican na zemlji. Prilazim mu polako, gledam ga. Poslednji pogled zavrsio je na otvoru, i zvezdanom nebu. Okrecem se i bezim. Osecaj krivice mi probija svaku poru i izjeda me iznutra. Gubim dah. Odjednom, cujem poznat glas. Miluje me, prolazi mi kros kosu, osecam ga. otvaram oci. Udisem miris ciste posteljine. Ulazna vrata se zakljucavaju, mora da je Kristina otisla na posao. Otvaram prozor i uzivam u zracima sunca. Na sigurnom sam.
Pogledaj spot i podeli sa prijateljima ako ti se sviđa: http://www.youtube.com/watch?v=izqPH2g58wA
